неке грознице, да ноћ дочекује с неком ужасном ватруштином, која као да му је упалила сваку капљу крви, а у јутру устаје из постеље сав окупан у зној с тешким задахом.

„Мало по мало отрована жртва почне осећати да малаксава, да губи снагу, да стари.

„Младић од својих 25—6 година, он на један пут с ужасом опажа да његова, до јуче још црна коса, сад на један пут почиње нагло белити, а после и опадати. С његових образа губи се руменило; његове рујне усне постају сваки дан све блеђе и блеђе. Његове до скора сјајне очи сваки дан све више и више застире нека тама, те све више почињу личити на посукнуло стакло. Бајна младост нагло се губи са свежа, лепа лица младићскога, на коме изумире све што је младо и лепо, а место њега долази ругобна, превремена, неприродна старост. Млада, глатка, фина кожа огруби и орапави; једре, румене образе избраздају наказне старачке боре, а рапава, набрчкана, смежурана кожа добије црно жуту, скоро пепељаву боју. Зуби се прво почну клатити, па после један по један остаје у комаду хлеба, у парчету меса, у крушци или јабуци коју несретник загризе. Вид тако ослаби, да паћеник све предмете види само као кроз неку замаглицу. Изда и слух, па чак и моћ мирисања ослаби — паћеник већ више не може