Тако је провео ваљда читаво по сахата, не мичући се. За тим протрља лице шакама и опет се наже над некакву хартију, што је стојала разврнута пред њим на столу.

То је био обичан табак велике, четвртасте хартије за писма, а био је сав исписан лепим, читким али ванредно ситним рукописом. Поједина места била су исподвлачена или закрштена црвеним мастилом.

Врбавац узе понова читати поједина места из овога писма. Изгледало је као да их нарочито проучава и цени.

Ево, каква је била садржина тога акта, који је толико привукао пажњу пуковникову.

„Отров је стар као и род људски; било га је од кад је људи на земљи. Имамо необоривих података и несумњивих доказа да су за отрове знали најстарији народи, који се спомињу у историји.

„Бивала су понекад времена и налазили се такви људи, који су проучавању отрова посветили цео живот свој. Такви људи, нарочито ако су иначе били колико толико развијени — непрестаним бављењем тим једним предметом успевали су по некад да открију и пронађу у томе велике тајне, које су понајвише после односили са собом у гроб.