мало слаб. Моли господу намеснике да га извине и да изволе вечерас око 8 час. свратити к њему. Њ. Светлост примиће господу намеснике у свом кабинету.

Г. начелник се дубоко поклони, изговорив ове речи.

- Долазите ли лично од господара? — упита Врбавац.

Реч „господара“ чудно је звонила у његовим устима. Он је обично никад није изговарао. У обичном разговору, пред друговима, звао га је „Кнез.“ У разговору с њим избегавао је у опште да не спомиње ту титулу, и старао се да је замени са „ви“, „вас“ и т. д. Кнез Мутимир није волео да му се говори „Кнез“. Обично би љутито приметио да је кнез у селу, да је кнез што и кмет, а он је владалац, он је „књаз“.

- На служби — одговори начелник учтиво.

— Шта је господару?...

После оштрих препирака с Растиславом, Врбавац као да је навлаш једнако потезао реч „господар“.

— Мала главобоља, као што ми сам господар изволе рећи.

— Али господар није у кревету, није?...

Врбавац и по трећи пут понови реч господар, и то с нагласком.

— О, не — прихвати начелник.