благовољењу. А свакако људи знају за што вам у свом друштву дају тако почасно место. Кад се то доведе у везу с оним што сам мало час чуо из ваших уста о себи; кад се узме на око јасна тежња да се кнез одвоји од мене и да се усами, тежња да ја, рођак и природни заштитник кнежев, будем удаљен од њега — онда, г. Растиславе, онда, ствар добија веома тежак и обележен значај. Пазите, г. Растиславе, пошли сте низбрдицом, низ коју се лако може и глава котрљнути.

— Г. пуковниче, ко бесмислено тумара ловећи туђе главе, лако може да изгуби своју рођену.

Ви скупљате око себе људе, г. Растиславе, који отворено исповедају да је за Балканију боља република но монархија.

— А ви прибирате око себе људе, г. пуковниче, који отворено говоре да Балканија има велике историске задаће пред собом, да она мора сад имати владара зрела и мудра човека, а не може чекати док једно дете подрасте и сазре, за што ће требати још бар десетак година; скупљате људе, који се ругају кад им се рекне да ће кнез у 18. години бити пунолетан, и да нас од тога дана дели још само неколико месеци.

— Из ваше се околине, г. Растиславе, фабрикују неистините вести о издајничким намерама