доказале су да људи причају како књаз не ваља, како неће да учи, како је склон многим махнама: лакомислен, женкарош, самовољан, себичан, никога не воле, да је без срца и осећаја, да нема ни мало љубави за ову земљу, да ће бити страшна распикућа. Кад је поведена истрага над кривцима, који оваке гласове протурају, увек се на криј крајева налазило да неко тврди: „тако су чули од намесника Врбавца“. Има испитаних сведока који су под заклетвом потврдили да су то од вас чули....

Врбавац је слушао до сад с разрогаченим очима, а прса му се непрестано страховито надимала. Уздржавао се; решен је био да саслуша до краја. Па ипак прште:

— Јес, то су извешћа вашег Ратка, онога истог што у сред Звониграда шаље људима шпијуне у кућу. То су његови агенти измислили, његови агенти испитивали, његови агенти сведочили. Све је удешено, све је ујдурисано, све је лаж!...

Растислав саслуша мирно овај протест пуковников, а за тим продужи, као да није ништа ни чуо.

— Има поватане преписке између појединих чиновника и доста угледних људи. Ти писмени документи такође носе траг да из ваше