и непоштено. У осталом, у осталом то је већ давно познато да је диплација просто надлагивање. Јамачно, ту је дозвољено и шпијунисати. Збиља, г. Растиславе, какво је ваше мишљење о томе? Ја се у тим стварима не разумем. Ја сам што рекле Швабе. Ein alter Haudegen. Али ви, г. Растиславе! ви морате боље знати те ствари, ви сте и сами дипломата. Веома ме интересује да чујем ваше мишљење у овој ствари.

Све ово било је изговорено подругљиво, с пуно ироније.

— Моје је мишљење — рече Растислав апатично, не мичући се са своје наслоњаче — моје је мишљење, да нико нема права вређати друге без узрока и повода.

— Ово је збиља дипломатски речено. Ја сад не знам на кога се управо односи овај прекор; да ли на мене, или на вас, т. ј. управо на оне који су мене без разлога и поводе вређали.

— Веома је то лепо кад човек има о себи узвишено мишљење, рече Растислав хладно.

— Још је лепше, кад човек дође до тога мишљења о себи проматрајући друге, какви су они јадни — рече пуковник.

— А најлепше је, кад уобрази да свет од њега почиње, па све своје прогласи за врлину, а све туђе за порок и грешење.