Тако је та прикривена борба између ова два човека тињала годинама. Овда онда било је и оштрих сукоба. Но тактични Растислав вешто се повлачио у одсудном тренутку, избегавајући да сукоби не плану у отворен рат. Још се није осећао довољно снажан ни да даде ни да прими главну битку.

Но кнежево малолетство примицало се крају. Обадва намесника осећали су се мало слободнији у своме кретању. Врбавац је почео бивати нестрпељив.

Ова нестрпљивост издавала је све више и више Врбавчеве планове. Постајало је очигледно да он нешто припрема и смера. То није могло остати тајна за његову најближу околину а нарочито за пажљива и опрезна Растислава. Врбавац је осећао на себи вечито будно око свога друга, и то га је дражило.

Све то заоштравало је борбу између властољубих намесника, те је при крају кнежева малолетства било и неколико озбиљних сукоба.

Било је то у великој дворани, у министарству спољних послова, у оној истој дворани, где је пре неколико година Врбавац, пред запрепашћеним министарским саветом, прокламовао младога Мутимира за кнеза балканиског.