је створило у њем уверење да је више нешто од обичних људи.

На династију Косанића гледао је с презирањем.

„Свињари, као и сам што сам. Одлучност једнога претка створила је од обичне сељачке породице владалачку династију. Кроз дуг низ година она је немилосрдно уништавала све што је било ма само и налик на какву опасност за њу. Од пете до главе она је сва попрскана крвљу и покривена злочином. Колико је угледних и заслужних војвода народних издахнуло мученичком смрћу под турском сабљом или на турском коцу, а Турцима их је издавао крвави оснивалац династије Косанића. Престо Косанића подигнут је на злочину. О праву ту не може бити говора. Ствар је у сили. Један предак имао је потребне вештине — династија је основана. Један потомак нема ни снаге ни вештине и — династија је оборена; на њено место долази други јачи, вреднији, спремнији.

„Шта је кнез Мутимир? Сам за се ништа. Обично размажено, покварено дериште. Али право предака? Какво право предака? Што год су имали они су отели. Сила узела; сила држала док је могла; сад’ нема више силе, и ко први уграби, тај развлачи и односи и то је право!“