Ма да је јако волео јавне почасти и слављење, није се отимао за популарношћу. Није марио да га свет воле, али је много полагао на то да га се боји, да га слуша и да му се покорава. Рашчуо се са изреке: „нећу популаритет, већ хоћу аукторитет“. Власт је волео страсно.

Идеал му је било добро заповедање и добро слушање. Док је имао претпостављених, вазда се старао да буде код њих у милости.

Није трпио противречење и опозицију. Самостално мишљење код потчињених сматрао је као дрскост.

Знао је колико вреди новац у свету, с тога је брижљиво гомилао злато.

Умео је много да трпи и чека. Трпељивост и време били су му савезници у многим његовим успесима.

Име му је било Растислав. Такав је ето био један намесник.

Сјајни успеси занели су га. Био је на врхунцу власти, коју обичан грађанин може достићи у једној држави. Али за њега је било мало да буде обичан грађанин. Није се имао куда више пењати. Упр’о је очи у једну сјајну точку над собом и више их није скидао. Та се тачка сијала. Тај га је сјај занео, очарао, омађијао. Ишао је за њим као намамљен путник за луталачком

Метаподаци

  • Силазак с престола : роман / написао Карио Амурели : ELTeC издање
  • Тодоровић, Пера (1852-1907)
  • Сканирање: Универзитетска библиотека "Светозар Марковић"
  • OCR и корекција текста: Цветана Крстев
  • Кодирање за ELTeC: Цветана Крстев
  • Штампарија код "Просвете" COST Action "Distant Reading for European Literary History" (CA16204) - 1892 - Београд
  • Лиценца