избере га за намесника. Како се попео до тог врхунца, то нико не би умео рећи. Могло се казати само толико с поузданошћу, да је имао много среће. Неколико одличних особина, таман подесних за људе, за време и прилике у којима је живео, дочеле су оно што је срећа почела.

Не може се рећи да је по уму био нешто изванредно; пре је истина, да је био човек обичне, бистре памети. Али ту је помагала друга једна особина, доста ретка особина: он је био неуморни мислилац. Могао је по недељу дана мислити о једном истом предмету, а упорним мишљењем често је продирао и прозревао у ствар много дубље но људи веома виспрени, којима њина виспреност за час открије обичан смисао и значај каквог предмета, они се тиме задовоље, даље се не муче и не прозиру, те на крају крајева изађе да су и мање видели, и непотпуније ствар схватили, но спорији а упорни мислилац.

Из ове особине, да о ствари дуго и упорно мисли, поницало је свестрано гледање на ствари, далеко предвиђање, способност да се издвоји важно од неважнога и да се на оно што је главно усредсреди сва пажна.

Увек је знао јасно шта хоће, а знао је и како и чиме хоће — јасан циљ и јасна средства.