На широком друму указа се један вод коњаника. У оближњој касарни зачу се необична лупа добоша, негде у даљини засвира труба на узбуну, на саборној цркви удари звоно. Нешто мрачно, нејасно и тајанствено поче се помаљати у неизвесним догађајима, што наступају, а над Звониградом, који мало час беше тако весео, на један пут рашири своја огромна крила црни дух смрти!

Замириса проливена људска крв, и дах буне, преврата и грађанског рата, као нека тајанствена дрхтавица, прође целим Звониградом. Све душе обузе некакав тајанствени, празноверан страх од нечега, што нико није знао шта је.

Тама се поче помаљати из недогледних даљина, мајска ноћ разви своја црна крила, и тихо, полако, нечујно, спусти се над овај узбуркани град, и убрзо га застре са свију страна својим провидљивим, црним велом, а од уста до уста још је непрестано прелетала злогласна лозинка: „Убијен књаз, убијен књаз!“

Кад се сумрак већ ухвати, она три млада човека изађоше из шумарка, и, пошто су добро натукли шешире на очи, брао се изгубише у оближњој узбрдној улици.