Више од пуна сахата водио се између ово двоје заљубљених овакав озбиљан политички разговор, док га не прекрати једна ситна случајност. Кнез Мутимир наже се, и, љубећи Лепшу, узе јој тепати како би она могла бити посланик на каквом највећем европском двору. Међу тим Лепша беше села за сто, на коме је пре њена доласка кнез Мутимир био разасуо нека своја писма и хартије. Лепша је сад механички и не мислећи преметала по тим писмима. Баш у тренутку кад је кнез љубљаше, њој се нађе у руци некакав завој из кога испаде женска слика. То је била фотографија младе, веома лепе девојке.

— Гле, лепе слике! Чија је ово слика? — рећиће Лепша. Кнез се брзо маши и хтеде узети слику, али она је већ била у Лепшиној руци.

— Остави, молим те! Немаш шта видети! Али остави, кад ти велим! — поче салетати кнез Лепшу да јој узме слику. Али баш то салетање његово пробуди радозналост женску, и Лепша