они, које су они још из ране младости свикли да гледају као ниже од себе. То је дакле нека мала вајна аристокрација наша. Хтели би власт, да покажу како нису гори од својих очева и дедова. У колико се материјални интереси уплећу у ово питање о жудњи за влашћу, ту би се могло рећи: ако међу либералима има голих и гладних почетника, којима треба власт, да што стеку; међу конзервативцима има људи с оронулим богаством, којима би власт помогла да поврате ранији сјај својих домова.

За будућност либерала ће све више постајати мртво језеро, без покрета, отока и живота. Све што је боље и самосталније међу њима пребећиће у тако зване конзервативце, у чијем ће табору настати врење, које их може и на власт довести. Кад се нађу на делу, видеће да нису конзервативци и промениће име.

То је недалека будућност. Што иза ње долази — то припада овим несталоженим елементима, који сад носе разна бунтовна имена.

У Балканији ће се десити оно, што се дешава и у другим уставним државама. Разне политичке струје наизменце ће добијати превласт. Кнежев би задатак био да издвоји шта у томе колебању треба да остане непроменљиво, стално, што се мора развијати непрекидно једним правцем, и што морају признавати све владе — јес,