ме је муке стало да ти разбијем ту махниту мисао и да те од ње повратим. Мој је успех био у толико тежи, што је баш у твојој непосредној околини било људи, који су једва чекали да ти учиниш такву будалаштину и стварали све прилике да те на то нагнају. Болан, болан, Мире какве су гадне шпекулације у томе теране на твој рачун! Навлаш су те одржавали у напрегнутом живчаном растројеном стању, само да ти огади све, па да што пре бежиш. Ја сам те зауставила. Чувам и сад оно твоје значајно писмо, којим си ми после благодарио. А знаш ко је мени помагао саветима у тим тешким данима? Један члан тајнога савеза, један мој лични пријатељ...

Кнез је пресече: — Он је то чинио као лични пријатељ, а не као члан политичке дружине.

— Све једно, тек он је помагао да се спасе ситуација.

— Шта има даље? — упита кнез.

— Даље? Даље сам ти већ рекла да те је од Врбавчевих интрига спасао један њин члан.

— Ја то не разумем. Што се онда крио од мене, што је ишао Растиславу, кад они Растислава и тако не воле; што није дошао непосредно?

— Непосредно није дошао с тога, што је до тебе тешко било доћи непосредно, па ти не би у ствар тако брзо могао ући, а можда не би он