се противу њега почну служити заверама и мучким нападајима, онда то неће долазити од млађега колена, ни од овога тајнога братства. Ту су много вичнији твоји стари државници и доглавници, твоји министри и бивши министри, твоји дворски љубавници — они, које си подигао из ништавила и обасуо их златом —

Кнез је заустави: — Збиља, Лепшо — рече јој он став управо предњом — ти си по твојим назорима права револуционарка. Вичеш на дворјане, на великаше, на министре, а проповедаш врлину гомиле. Револуционарка, па то ти је!

— Боже сачувај, нисам револуционарка, већ гледам на ствари природно, онако како јесу, а што су ми у томе отворили очи за цело је заслуга неколицине разборитих људи, баш из дружине „Балканска Браћа.“ Ја сам тим људима много обвезана, а и сам им дугујеш. Многи мој савет дошао ти је по њиховој иницијативи.

Кнез се подбочи пред Лепшом и рече: — На пример, јагње моје?

Лепша је била села, она опет устаде.

— На пример, сећаш ли се кад оно пролетос бејаше навалио да напустиш Балканију, да оставиш престо, да се одрекнеш свега, па да бежиш са мном у свет. Ти знаш како си био тврдоглав у тој твојој одлуци; знаш и то, колико