— Још ћу од бунтовника и завереника тражити сведоџбе о мом патриотизму; они да ми издају кондуиту јесам ли родољуб! То за жива Мутимира неће бити!

Кнез изговори ово срдито, за тим узе хлеб, што му бејаху послали, и баци га на сто; вишек извади, и претећи њим рече: — Море, нека се они добро чувају да се ја на њих где год не намерим, а они ће, бога ми, ево ово да омасте!

— Не чиниш мудро, Мире. У тој дружини младих људи ти си имао искрених пријатеља. Они су ти симпатисали из даљине, и не знајући те лично. Твоји богати столови, твоје сјајне вечерње забаве, твоји дарови и твоје злато нису имали никаква удела у придобијању њинога пријатељства. Они су ти симпатисали као младом владару, који је још у раној младости пао у шаке бездушних политичких спекуланата. Тиме су извињавали и неке твоје махне у карактеру. Какве нужде ти имаш да долазиш у заваду и опреку с овом дружином? То су све млади, даровити људи, и свакако ће будућност бити њина. Они се јављају под именом тајне дружине, тајнога братства, с тога што то годи њиној младићској машти и што код нас још нема никаквих закона о политичким удружењима. Донесите тај закон, и ова ће дружина сутра постати јавна. Али и ако су чланови тајне дружине,