плате, ако би се десио случај, да, слушајући бечки двор, изгубите престо; а тражили сте и јемство, да вам Аустро-Угарска силом поврати круну, ако би, услед каквог народног покрета, били збачени с престола.“

Даље се у писму говорило, како је услед тих тешких окривљења било већ отворено и формално ислеђење против кнеза, и друштвени тужитељ тражио је смртну казну. Но тужитељска страна није поднела позитивних доказа за своје тврђење и ствар је морала бити одложена, о чему се кнез извештава ради знања и даљег управљања.

Најпосле кнез се у писму светује да ни за тренутак не заборавља своје високе дужности спрам отаџбине, а у скоро ће се јавити прилике, где ће се јасно видети ко је с народом, а ко против њега. Тајно братство не би желело ништа друго, но да види кнеза на челу народа, где се јавља као истински вођ свога племена. Ствар је у кнежевој руци, од њега зависи да буде добротвор или злотвор свога народа. У то име тајно му братство шаље хлеб као знак братства и пријатељства и до поло крвав вишек, као знак смрти и опомену да нико не може избећи казну на коју га братство осуди — а кнез нека сад избере које хоће.

Тако се завршивало писмо. Кнез га прочита, згужва и баци за врата.