ваља сести па претрести питање најозбиљније — одговори Лепша на кнежева наваљивања.

Но њему као да није било до озбиљних ствари. У присуству Лепшином кнез Мутимир никад није могао ни о чему другом мислити до о њој; бар не озбиљно. Просто присуство њено опијало га је, и он је тада био неспособан за сваки други рад, за сваку другу мисао, сем једино да се припије уз њу, да је стегне у наручја, да дише онај слатки балзам, којим је напојена сва атмосвера око ње, да јој пиљи у очи, и да је обасипа пољупцима. И Мутимир је сасвим озбиљно тврдио да Лепша има неки свој специфични мирис, који на њега дејствује као опијум, заноси га, пали му крв и пуни му груди само једном једином страшном и неодољивом жељом, жељом да је има. Ма како озбиљно да се отпочне Лепшина посета, та озбиљност увек траје само неколико тренутака, после чега неминовно настаје љубавно мажење, а све се завршује страсним, заносним миловањем, и тек после тога Мутимир постаје човек с којим можеш проговорити и што год озбиљно.

Понекад је бивало да Лепша долази срдита, и још с врата удара у плач и прекоре. Кнез је дочекује такође срдито и одмах плане међу њима такав пожар раздора, мислиш никад се неће угасити. Погледаш после четврт часа, а они већ