су предузете, и Зликовац је „сузбијен натраг“.

„Настојавање власти да га ухвати, или убију, није, на жалост, било крунисано успехом, ма да је чињено све што се могло.“

После две недеље орловачки и покрајински начелник и сви њихови подручни чиновници били су унапређени и одликовани за ревносну и верну службу књазу и отачаству

ГЛАВА XXVII

Опроштај.

У кнежевским одајама кнеза Мутимира све је било запојено неким нежним мирисом, неком пријатном топлином, нечим што те одушевљава, заноси, крепи, што буди у теби сладострасне пожуде, што изазива глад у срцу и у мускулима, нешто што те вуче неодољивом снагом да паднеш у наручја створењу које волеш, да се с њим слијеш и стопиш уједно, да утонеш у неизмерној пучини сладострашћа, заборављајући на свет, на дужност, на позив, на породицу, заборављајући на Бога, заборављајући на све, јер ти све то ништа не треба, цео је овај свет за тебе ништа, само је она све, и кад њу имаш онда имаш све, и кад би те ко упитао о жељама