га бајаги изневери и оде, док је он застао ради нужде. Жика је то гледао скривен на дрвету, а за тим је поиздаље пошао за потером, док му тога дана, око подне, не испаде за руком да и сам набави шињел, откупив га за добре паре.

После овога Жика се придружи потери где је био и Црнојевић.

Те исте ноћи, кад су потере стражариле крај Дунава, на једној окуки дунавској чуло се прво неко шапутање, па лак пљусак весала, док се на једном од балканиске обаде не отиште лак, црно обојан чун, који, као муња, испара Дунав и као лака стрела прелете на супротну обалу.

Чун се већ давно био скрио у помрчину, кад на балканијској страни плану на самој обали велика буктиња која осветли пола Дунава. Нечији глас викну: „Ај, недајте — утече!“ Осу се један грозд пушака, па други, па онда све умуче. После пукоше у кратком размаку још две усамљене пушке, па све занеме.