Жика се врати весео Црнојевићу, који је скоро толико исто био изненађен као и онај сељак коме узеше шињел.

— Сад смо спасени. Овај шињел и ова шајкача извешће нас здраве и читаве одавде.

Док се Црнојевић предомишљао да ли да облачи шињел, Жика му је разлагао у чему се управо састоји вредност тога одела.

Власти су слудовале и дигле толико села у потеру, да се то сад све измешало и збркало, дошли су уједно људи из удаљених села, потера се разбила на гомиле, тако да је сада најлакше увући се у гомилу и проћи неопажен, само ако имаш шињел и шајкачу. Док су била на окупу само 2—3 села, и свако се село држало одвојено онда туђин није лако могао промаћи: људи из једнога села знаду се — али сад! сад је жива згода — само ваља имати шињел и шајкачу.

- А како ћеш ти — вајкао се Црнојевић.

— За ме не брините, ја ћу се промаћи и без тога, само да видим вас једном да се ућушнете у какав ред.

Још су се договорили где ће се наћи на Дунаву ако се случајно раздвоје.

Ствар је после овако и завршена, као што је Жика предсказивао.

Првој потери која јо наишла, Црнојевић се придружи сасвим слободно, псујући друштво што