Нису много ишли кад на једном, на двајестак корака пред собом, опазише гомилицу од 4 народна војника. То је од какве потере па им друштво измакло напред. Црнојевић м Жика прилегоше уз један храст, док ова гомилица прође. У томе се један од оне четворице одвоји, врдну мало у страну и заостаде. Друштво му измаче, а он оста — себе ради. Овај човек био је удаљен од наших бегунаца свега 10—15 корака. Жика га је гледао. На један пут он узе у руку револвер, погну се и брзо као муња притрча оном сељаку, кога застаде баш у најгорем тренутку. Сељак изненађен скочи, држећи гаће у рукама, али Жика је већ био над њим с револвером у руци. Шињел сељаков стојао је два корака даље набачен на глогов трн. Жика дочепа шињел, баци запрепашћеном сељаку 5 дуката преда њ у траву и прошапута претећи: ником речи да ниси прословио, друкчије ћеш бити окривљен да си продао шињел. Дај ту шајкачу — заврши Жика бацив пред сељака своју нову јагњећу шубару.

Сељак покорно пружи капу, после се опреми, покупи дукате из траве, и погледајући на ону страну куда Жика замаче, пође за друштвом не могући још да дође к себи шта ово би с њиме.