За преноћиште Жика је био нашао згодно место у једном густишу, али ту им није било суђени конаковати.

Овога првога дана потера је дала ове резултате:

Нађен је убијени жандармски наредник код мостића и утврђено је да Перуна Црнојевића нема туна — истинито ће, дакле, бити тврђење онога другог жандарма, да је Перун само рањен. Да ли је он међу онима што беже и што убише човека из потере, није се могло с извесношћу тврдити, али је било врло вероватно.

Ова околност распалила је код сељака апетит да га ухвате или убију. Командири су пооштравали своје људе да не жале умор, да запну из све снаге — морају га ухвати, он је ту негде, а ко га ухвати — каква слава. „Прво и прво 300 дуката“.... и т. д. — Набројане су и друге користи, али се на крају крајева опет враћало на 300 дуката.

Ове 300 дуката нису дале многим сељацима спавати те ноћи. Цела потера заноћила је у планини, али кад се добро ухватио мрак, две-три гомилице сељака издвојиле су се добровољно да ноћас потраже драгоцени лов, који су цео дан гонили. Били су уверени да су бегунци заноћили ту где год у околини, с тога узму са собом два извеџбана ловачка пса и пођу у потеру ноћу.