потеру, сви потрче да виде погинулога, и људи из разних села помешаше се и згомилаше. А кад после навикаше командири да се одмах иде, сељаци пођоше онако измешани те их било који се и не познају међу собом.

Док се потера овако мотљала, Црнојевић и Жика дохвате се једног потока и, заклоњени високим обалама, измакну далеко, нигде невиђени и неопажени од потере. После опаљене пушке Црнојевић као да оживе, сад је хтео и да пође живље и да се склони, па и да потрчи по потреби. Жика је био срећан. Колико је у почетку проклињао онај пуцањ, сматрајући да су са њега пропали, у толико га је сад благосиљао, видећи да он чисто препороди Црнојевића.

Чудан је удес пратио Црнојевића и Жику тога дана. Цео су се дан гонили с потером. Она их је на махове пристизала, на махове су јој опет утицали: час су мислили да су изгубљени, а час опет да су ван сваке опасности. Неколико пута мењали су правац у бежању, јер су ненадно наилазили на какво ново одељење потере или на чобане који би их на вику потере пресрели и похватали. У два маха потера их је и гађала из пушака. Тако их стигне и сумрак.

Метаподаци

  • Силазак с престола : роман / написао Карио Амурели : ELTeC издање
  • Тодоровић, Пера (1852-1907)
  • Сканирање: Универзитетска библиотека "Светозар Марковић"
  • OCR и корекција текста: Цветана Крстев
  • Кодирање за ELTeC: Цветана Крстев
  • Штампарија код "Просвете" COST Action "Distant Reading for European Literary History" (CA16204) - 1892 - Београд
  • Лиценца