Сељак усркну и почеша се по бабиној рупи: — Е... е... еј... цмокнуо бих га у руку, бај!

— А потера, па онда војничка заклетва, па верност књазу и отачаству — како ћемо то? — упита ђаволасти сељак.

— Не мељи, Бога ти, Милићу. Потера потером и заклетва заклетвом, али 400 дуката, брајко, одвојиле су од свега. Истина, крст сам пољубио, али ту би и Бог опростио; море зна и Бог шта је 400 све суха жућака, па се све цакли као сунце...

— Море ви, тамо! Еј, ти, Милићу!! Стојадине! Шта рекох ја, како се мора ићи кад се иде у потеру! — зачу се срдит глас командиров, који је из даљине јурио на свом коњићу. Сељаци се размакоше и пођоше даље по заповести.

Растали смо се са Црнојевићем онде, када је он, савладан боловима и умором, заспао између две кладе, у кревету од папради, који му је припремила Жикина нежност. Ту је Црнојевић спавао и сањао:

...„Огромно каменито брдо, а њему, Црнојевићу, стегли руке наопако, па га гоне да се бос пење уз оно оштро, каменито брдо, покривено

Метаподаци

  • Силазак с престола : роман / написао Карио Амурели : ELTeC издање
  • Тодоровић, Пера (1852-1907)
  • Сканирање: Универзитетска библиотека "Светозар Марковић"
  • OCR и корекција текста: Цветана Крстев
  • Кодирање за ELTeC: Цветана Крстев
  • Штампарија код "Просвете" COST Action "Distant Reading for European Literary History" (CA16204) - 1892 - Београд
  • Лиценца