а они га сами пребацили преко воде... но дај де да упалим, моја се угаси...

Такав се разговор водио међу два-троицом пирлитораца, који се бејаху примакли један другом, ма да је било наређено да потера иде у ланцу. У исти мах на другом крају водили су се други разговори — друкчији, али опет на ове налик.

— Бре, шта би ти радио у потери кад би тек наједан пут пред тобом искрсао медвед?

— Шта бих радио? Наранио бих га ево овим — сељак се пљесну по фишеклији пуној метака.

— А шта би радио, да нешто натрапаш на Црнога?

Сељак махну главом — Набацио бих му гуњ на главу, па га одозго приклопио. Околни се сељаци засмејаше. — Но, кад би он био као оно зече, кад га потревиш у ластару — примети један. — Па што? Морао би се предати код нас оволико, а он један — додаде други. — А шта би му радио да га нешто ухватиш? — Преварио бих га да га уквржим, а после отерам коме треба да примим својих 300 минџурана.

— Не знам само да л’ си сашио кесу, не ћеш имати где да их метнеш... Истина бре! а шта би радио кад би ти Црни место обећаних триста пружио 400 у готовом?