три сахата раније од Милоја. Свак прича друкчије. Милоје вели погинуо је Зликовац, жандарм не оспорава факт да је Зликовац пао, ади тврди да може бити да је само рањен. Но тек сад настаје забуна. Откуда је настало ово узајамно убијање не објашњује ни једна страна. Милоје криви жандарме; вели, да су они први пуцали и да им је намера била да убију и њега (Милоја) и Зликовца, и то с тога да би добили обећану уцену. Жандарм тврди обратно, окривљује Милоја да је био у дослуху са Зликовцем, и да су они први пуцади на жандарме, а он, тек кад је видео да му паде друг самртно рањен, опали пушку и обори Зликовца. На Милоја вели, није нико ни пуцао. Милоје опет неоступно уверава да је он био спремио све да Зликовца жива ухвате; да је чак био саграђен и узан мост преко потока, на коме је Зликовца требало напасти с обадве стране, али да су жандарми све покварили пуцањем и убијањем Зликовца, који је убијен остао на мостићу у планини. Ствар ми је изгледала подозрива, ја сам ставио под присмотру и Милоја и жандарма, а потеру сам наредио по вашој заповести. Дигнуто је седам села и чим се укаже зора, и сам ћу се кренути. Милоја и жандарма повешћу са собом да покажу место. С најближе телеграфске штације известићу вас о резултату потере.“