триста је то жућака... хеј!“ Још је потери казано како изгледају зликовци, па је онда кренута. Кмет, писар Глуварић и чича Среја пандур пошли су на коњима, да заштеде ноге бар где се могне. Кроз село потера прође у двојним редовима, ван села се одмах распе у стрељачки ланац, захватајући скоро читав километар у ширину. Исток тек бејаше почео најлак рудити.

Орловачки начелник Врбавац (рођени брат пок. ђенерала Врбавца) био је опрезан човек. И ако је ствар са чича Милојем удесио тако, да се није имао ничега бојати, опет за то, по одласку чичином, он напише два писма, једно начелнику краја, у који чича Милоје одлази, а друго господ. министру. Обадва су писма цртала чича Милоја као човека на кога је ваљало припазити, пошто је по предању наклоњен палој династији, а то, у данашњим приликама, може бити од некога значаја. Начелник Врбавац хтео је да се обезбеди за сваки случај, да не буде у страху ни онда, ако чича Милоје падне случајно под одговорност.

Тако препоручен, чича Милоје морао је доћи у додир с покрајинским начелником, и у неколико га посветити у своје послове, наравно кријући