Око општинске куће гомилало се све више света; кмет је наредио да се много не ларма, да чекају све мирно, па ће им се казати шта је. Док су се сељаци гурали око суднице, кмет и његови помоћници, одборници и неколико отмених сељака већали су у затвореној судници. Већање није дуго трајало. Кмет изађе и рече командиру да уреди људе, сељаци се поређају; било их је на броју до 40 пушака. Ту им је саопштено да су се у околини појавили зли људи; да је наређено да се околна села дигну у потеру, да су зликовци уцењени великом уценом, који их похвата или побије добиће новчану награду до 300 дуката, а село, из кога су људи, који похватају зликовце, биће за читаву годину дана ослобођено порезе.

Кмет обавести сељаке куда ће ударити њина потера, на коју ће страну савијати и докле ће хватати у ширину, да се не би сударила с потерама из других седа. Ићи ће се у ланцу, размакнути по двајестак корака један од другог. Препоручено им је да се много не удаљавају, да им когод не би промакао између њих. Кога год сретну и нађу да задрже и да пријаве командиру. Никоме да не верују што ће ко говорити да је сељак из оближњег села, или износити друге какве изговоре. Све то може бити и превара. Кмет још једном понови колика је уцена, додајући: „кога послужи талија, па довека срећан да буде;