ухо планинца одмах је распознало, то је био коњски топот и примицао се све ближе. Тодорика стаде у заладак под велики орах, намеран да ту дочека ове позне путнике. За мало и коњици стигоше; топот на једном престаде, они се зауставише пред капијом. — „Бог и душа код мене ће!“ - прошапута Тодорика. У томе се зачу лупа на капији, а после и позивање газда по имену. Тодорика се одазва и оде да отвори капију.

Била су то два изасланика капетанова: старији писар Глуварић и још старији срески пандур чича Среја, који служи већ преко 25 година, и многе ствари зна боље но који ти драго писар, а и људи га више вермају и боље слушају.

Док се Тодорика ишчуђао откуда гости тако у недоба, ћата рече да немају ни трунке времена за дангубљење, и одмах позва кмета да иду општинској судници, да ту чује капетанову наредбу, па да се одмах свршује посао, пошто до зоре мора бити све на нокту.

Тодорика пробуди слугу и посла га да пробуди сеоскога ћату, а сам с Глуварићем и чича Срејом оде општинској кући.

Понекад и сељаци умеју да буду брзи и окретни у послу, особито кад се деси на месту човек, који уме вешто управити послом и кад