и онако измаушке, тако га удари шаком по образу да му ухо запева, а на очи му сенуше светлаци.

Ово је био прави мушки шамар.

Млади господин стукну и скочи с Јеле. Он опсова врло ружно француски.

— Но, ово ми још никад није пасирало — рече он јетко, па, трљајући ошинути образ, стаде пред огледало и погледа се. На образу се црвенило пет прстију.

— Quelle honte! (Каква срамота) рече млади господин, и пође полако преко собе, па онда на један пут плану.

— Но, чекај да видиш, дете, — рече он одлучно и опет јурну на Јелу.

Она бејаше устала е дивана, и, сва збуњена, покушаваше да поправи своју хаљину.

Млади господин дочепа је оберучке за врат, загрли је и стиште јој главу у своје наручје, па је хтеде тако стегнуту опет обалити на диван.

Бранећи се рукама Јела је млатарала и лево и десно.

На један пут млади господин одскочи. Стискујући Јелу за главу, он се беше жестоко начапарио на некакву њену иглу у глави. Игла се беше дубоко забила у дебело месо на длану.

Он узе цедити крв из убодена места. — Ово је доиста брука — рече он срдито. C'est