га је јако штрецало и севало. Срећом опет су били наишли на бистар планински поток, и ту учине конак. Жика насече папради и између две кладе направи Црнојевићу леп кревет, па му онда понуди да му мете на рану неколико хладних облога. Црнојевић одмах осети од тога олакшицу у глави, а на трећој облози он већ сведе очи, два три пут се трже, опет сведе очи и заспа.

Жика је дуго седео будан над успаваним Перуном; гледао га као оно кад нежна мајка гледа своје успавано одојче, гледао га је и мислио, мислио на много и на далеко, док и њега, онако наваљена крај Перунове главе, не превари сан.

Ове исте ноћи када су Перун Црнојевић и његов пратилац Жика, савладани умором боравили дубок, миран сан на једном од јужних огранака великих омаљскнх планина — те исте ноћи, велимо, у свима околним селима, и с ове и с оне стране планине, владала је нека чудна живост, необична за ова мирна, забачена планинска села, која обично остају на миру и онда кад какав ванредни догађај потресе и узбуди целу осталу земљу.

Метаподаци

  • Силазак с престола : роман / написао Карио Амурели : ELTeC издање
  • Тодоровић, Пера (1852-1907)
  • Сканирање: Универзитетска библиотека "Светозар Марковић"
  • OCR и корекција текста: Цветана Крстев
  • Кодирање за ELTeC: Цветана Крстев
  • Штампарија код "Просвете" COST Action "Distant Reading for European Literary History" (CA16204) - 1892 - Београд
  • Лиценца