то — страх иди корист? Обојица су нагађали: позитивно није нико ништа знао.

Држећи се непрестано јужнога правца, наши путници путовали су тако неуморно цео дан.... Зауставили су се само око заранака крај лепа, бистра потока, да се прихвате залогајем хлеба - Угледајући се на свога славног деду, који је, по народном казивању, увек носио на пут плоскицу ракије, и заструг папуле (гњечена пасуља) Црнојевић је носио у торби погачу и пуну каленицу папуле с великом обареном шумком.

Путујући тако цео дан, они су прешли доста места, и ако је пут био тежак. Огромна омаљска планина у главноме је већ била преброђена и сумрак је затекао нише путнике на висоравњу, са кога се већ видела у даљини лепа моравска долина. Још сахат два хода и они би изашли из планине и дочепали се равни, коју је ваљало прећи ноћу, а већ у првом граду чекала их је гомила пријатеља, који би их прихватили и безопасно спровели даље. Бар тако је било уговорено. И да се није десио несрећни случај у планини, и да чича Милоје није побегао, они би још ноћас стигли у град пријатељима. Овако су морали заноћити у планини. Перун је осећао голем умор и јаке бодове од ране, на којој су ивици биле задуле, тако, да се црвенило спустило преко целог чела, а у слепим очима на махове