овај покушај пропао. На све те опомене Перун је само слегао раменима и од времена на време дубоко уздисао, док на једаред не скочи.

- Велики бог куша моју малену снагу, но ја ћу доказати да сам достојан понети његов свети крст мучеништва. Мене на првом кораку срета издаја, да ме научи ценити верност по њеној истинској вредности! Малодушност је најружнија црта која се у опште може видети на мушкоме лицу. Ма како да је нејасан и критичан наш положај, ми ћемо напред, јер још далеко тамо пред нама налази се наш Ханаан. С тога напред, а прегаоцу бог даје махове!...

Изговорив ове речи, Перун одважно крочи напред, и Жики не остаде ништа друго, но да и сам пође за њим. Ударише косом. Одмичући се од овога кобног места, где су у кратком року од непуна сахата доживели тако тешка искушења, и Перуну, а нарочито Жики, паде на ум да ту у близини остаје мртав човек, али ниједном од њих не дође мисао да се сврате, да још једном виде ту крваву лешину. На против, обојица су осећала једну исту потребу: да се што пре одавде удале и да по могућству забораве све што се десило на том мрачном и проклетом месту.

Перун Црнојевић и његов пратилац ишли су на сумце, знали су само толико да им се ваља држати