либерала — тај утисак да направи, па опет да га нестане, да се спасе и утече, јер његов живот најпосле драгоцен је и Ратку, и Растиславу, и целом њином друштву. Та да није Перуна Црнојевића, чиме би они могли плашити владаоца и држати га у шкрипу.

После подужег разговора чича Милоје и начелник погоде се. Три дана доцније чича Милоје отпутује „трговачким послом“ у источне крајеве Балканије, а г. начелник извести г. Ратка о успеху и остане да чека лепе гласе од чича Милоја.

Недељу дана доцније видели смо чича Милоја како у глухо доба ноћи превози преко Дунава Жику и његова друга Враничића, који није био нико други до Перун Црнојевић.

Одмах истог дана десио се и крвави догађај на тајанственом новом мостићу, у сред пусте планине.

Кад Вранчевић паде ничице на мост, а на белим, тек отесаним талпама указа се струја црвене крви, чича Милоје и нехотице потрча страдалнику и прихвати га за главу. Он је то учинио тако механички, као што нехотице и механички