повика на целу фамилију, гониће их на сваком кораку.

— Хоће! — понови начелник истим тоном.

Писмо је било Милојево, упућено неком попу који је пре две години стрељан због велеиздаје. Из писма је излазило да је Милоје био главни покретач завере, кривљи и од самог стрељаног попа.

— Па? шта ћемо сад? — упита начелник после подужа ћутања.

— Ако ти знаш какве помоћи, по богу син да си - рече Милоје, а његове старачке очи заводнише од суза.

И између њих се разви овакав разговор.

— Знам! — рече начелник!

— Па помажи, ако знаш шта је Бог и шта је нужда голема.

— Све до тебе стоји. Бар данас је још тако, док је ствар само у мојим рукама. Колико сутра за ово писмо могу сазнати и други, и онда је све доцкан. Дакле, ако си рад да се спасаваш, спасавај се одмах.

— Како, син рођени да си ми?

— Лако, доведи Перуна Црнојевића у Балканију; за ту услугу ја ћу пред тобом спалити ово писмо.

Чича Милоје није одмах разумео захтев начелников. Како да доведе Црнојевића? Где да га доведе? Начелник му објасни. У опште да га