кад је кнез цело после подне проводио код своје лепе скорашње пријатељице Лепше. Тада се враћао кући тек пред поноћ и тада би мирно проспавао до 8 часова у јутру, а сутра дан устајао је освежен и окрепљен.

ГЛАВА XXVI

Потера

На две три недеље по повратку из Звониграда, куда су сви начелници ишли новом министру на подворење, орловачком начелнику дође једне вечери, у први сумрак, непознат човек, с поверљивим писмом од г. Ратка из Звониграда. У том писму било је друго писмо, које г. начелника јако обрадова, а о коме је Ратко писао да га је нашао случајно, премећући своје хартије. Начелник почасти непознатог поштоношу и отпусти га с добрим бакшишом.

Одмах сутра дан г. начелник призове к себи старог орловачког грађанина и доста угледна трговца, познатога у Орловцу под именом „чича Милоје,“ а ван Орловца већином под именом „Милоја Мислошивца.“ У позиву је стајало да се позива „ради саслушања по некој ствари“, али та „нека ствар“ мора да је била веома важна, кад г. начелник, код толика посла његова, не