блуднички дом, и на пређашње приче накачене су нове. Каквих ти гласова и претпоставака ту није било. Једни су причали да се кнез заљубио у некакву јавну женскињу и да је за њом дотрчао и у блуднички дом. Газда овога дома није се много бринуо да побија овај глас, пошто је он ишао у прилог његове радње. Читав месец дана непрестано су шкрипали капиџици ове забачене опале куће; сва омладина звониградска промарширала је кроз ове капиџике, гоњена радозналошћу да види ону за којом је чак и кнез потрчао.

Други су опет шапућући причали како кнез има падавицу. Било је чак и таквих булажњења до кнеза муче нечастиви, да он има везе с хрђавим духовима и вештицама, а све ове скаске налазиле су вере код публике.

Међу тим непрестано су се множили гласови о неком потмулом врењу у народу. Начелнички извештаји цртали су ситуацију као мрачну и ровиту. Кугић је сматрао за своју доглавничку дужност да све те извештаје подноси кнезу. Мутимир је читао пажљиво те саставе начелничке, који су понекад личили на читаве романе, и његово подозрење све је већма расло.

Околина кнежева жалила се да је постао прзница и џангризало, а лекари су имали големе муке да се боре против несанице од које је кнез патио. Једини ведри и весели дани бивали су,