На захтев дервиша изасланици лекарскога друштва морали су потписати протокол да је ствар тако текла, да је закопани дервиш одиста провео у земљи две недеље дана, и да је за тим у присуству друштвених изасланика откопан и нађен жив, и ако јако опао. За све то време на гробу је чувала јака стража, а с њом је увек био и по један пуномоћник друштва лекарског, као нарочити изасланик. Сви друштвени печати на завоју били су читави: обмане дакле није могло бити — заврши Заре своју причу.

— Не знам! — рече кнез с досадом — то су бајке које мени не иду у главу. То се противи целој данашњој науци. Шта би онда било с постављеним законима природним?

— Па ипак, господару, у природи има тако много неиспитаних и непроучених ствари. Ви сте и сами то говорили. Ваш случај није ништа особито. Без сумње у вину је био какав напитак што успављује. Кајем се што се не сетих да узмем ону флашу. У осталом њу су после брзо склонили. Али имамо ону женску. Ваља притегнути њу, она ће све казати: ја све држим да је ту било неке злочиначке замисли. За што да вас одведе баш у ону блудничку кућу? И откуда у опште та мисао једној обичној жени? Она је подметута од кога већег и лукавијег. У целу ствар опет је умешан нечији политички прст — тврдио је Заре.