као највећу тајну; нико ко није ступио у њин ред не може дознати те тајне.

- У Индији, вели, има таквих дервиша који чине читава чуда. Доцније, већ као зрео човек, наишао сам на један опис који ме је подсетио на ово причање старога Турчина. Енглеско лекарско друштво у Бомбају записало је овај чудновати и невероватан случај. Пред очима три друштвена изасланика извршена је ова операција.

Један дервиш узео је другога, човека суха и чкољава, а од својих 40 година; намазао га је ту јавно пред скупљеним светом неком машћу, увио га у дугачко платно, као мумију, остављајући му само мајушан отвор код уста и очију. За тим је тако увијени дервиш сав опшивен у платно; на платно су ударени печати лекарског друштва тако, да није могуће изићи из платна а да се печати не повреде. После је све метуто у дебео, једноставно плетен џак, који одозго добро завежу и опет запечате друштвеним печатом. Тако завијена дервиша сад закопају у земљу читав метар дубоко, одозго набију земљу и поставе стражу. После две недеље мртвац је ископан: печати су нађени неповређени, но је био већ сав буђав, али што је главно - жив, и тога истог дана до мрака већ се повратио толико да је у вече могао узети авдес и очитати главније вечерње молитве.