Балканске Браће и које је и било повод целој овој авантури?

Заре слеже раменима.

Кнез се удари шакама по бутинама, устаде и узе ходати по соби, чудећи се.

— Та то за бога није могуће. Зар сан сви они чудни и страшни догађаји који су се тако живо урезали у мојој памети. Зар сан наш силазак у Ташмаден! Зар сан и мој министар г. Кугић, кога сам рођеним очима гледао шта ради у седници „Балканске браће.“ Не! ма шта да ми говорите, не може бити да је све ово само празан сан.

— Дакле, видели сте и г. министра Кугића. То је веома интересно! Међу сликама, које су вам подносили да их гледате у огледалу и иначе била је, сећам се, и слика г. Кугића.

— Па како је у опште та ствар могућа, како је ви објашњавате и разумете? — питао је кнез.

Не знам, али се сећам да сам још као дете слушао од једног старог Турчина, да код њих има дервиша, који могу простим погледом да успавају човека, а после такав човек мора слушати све што му заповеди онај који га је успавао, и то траје за све време заноса. Исти је Турчин причао да ти дервиши имају и своје засебно име (заборавио сам га) да те своје мађије негују као неку науку и крију је од света