Но кад виде, да јој је онака одбрана слаба помоћ, она се окрете и хтеде побећи у један угао.

Млади господин погна се за њом и у скоку, нехотице, стаде јој на хаљину. Читава једна пола опори се од појаса....

Обоје застадоше.

Јела је била збуњена, али ово је наљути. „Та шта је ово? Та ја ћу најпосле изгледати као право чудо, сва подерана.“ То јој сену кроз главу. —

Међу тим млади господин стајао је пред њом скоро ван себе од узбуђења. Црвен као рак, с разрогаченим очима, с усијаним челом, по коме бејаху поискакале крупне капље зноја, разбарушен, раскопчан, он је изгледао као прегладнели тигар, пред којим је замирисало парче свежа, крвава меса.

Он јој пође; она се узе бранити рукама, али ту су нехотице радиле и ноге. Једним измахом ноге она га удари врхом своје шиљате ципеле по сред цволике. Она то није хтела; удар је био случајан, но опет за то бол је био толико јак, да млади господин викну, и ухвати се руком за болно место.

— Извините, нисам хтела — рече Јела збуњено и поуми да се и сама сагне, да види