За све то време кнез је понављао: „Па наравно!... да богме!... Тако и ја знам.

У причању Заре дође до тренутка када је непозната женска унела у собу бутељу вина.

— Ви сте га пили и похвалили, у брзо сте једно за другим испили три чаше, а одмах за тим ућутасте се; погледам, а ви заспали, покушам да вас пробудим — не иде.

— Шта? ја заспао у оној непознатој кући, после чаше вина? — упита кнез зачуђено.

— Да, господару, тако сте заспали да се више никако ни будили нисте, све до сада.

— Је ли могуће?

— Могуће, господару. Ваш Заре неће вам никад ништа рећи што није истина.

- Па, па!... Шта је после било? — питао је кнез пун радозналости.

Заре продужи причање.

- Док сам се ја мучио да вас разберем и повратим врати се и црна прилика. Ја је оштро упита шта је ово, показујући руком: на вас успаване. Тврдио сам да је у вину морало бити неких успављујућих напитака и претио сам да ћу одмах позвати полицију, дати да се цела кућа претресе и да се позатвара све што се ту нађе.

Црна прилика заклињала се свим на свету да за вас нема никакве опасности; сва је ствар у томе што ћете мало дуже поспавати. Уверавала