ми ви за то платити.... То више није политика, то је разбојништво.... Али ја ћу се брзо искусурати с вама....

Доктор бојажљиво и полако устаде, набра чело, очевидно је премишљао шта да ради.

Устаде и кнез, и пође по соби крупним корацима, лупајући срдито ногама.

Доктор му пође узастопце. Кнез осети да се доктор приближује, стаде, окрете се, избаци прса, прекрсти руке и затури главу, па је тако чекао лекара да му се приближи, а из очију су му сипале варнице.

Извините, височанство, али ја ваше питање нисам разумео; не знам кога замишљате под именом бунтовници.

Доктор још не беше довршио а врата се собња полако отворише. Гологлав, млађи ађутант појави се на вратима. Улазио је опрезно, на прстима. Но кад угледа кнеза, где разјарен стоји на сред собе, он застаде, збуни се, хтеде се вратити, но кнез га спази и оштро га упита шта је?

Ађутант замуца и једва изговори да је дошао г. министар унутрашњих послова, и да би радо говорио с г. доктором.

Кнез цикну:

— А.. а.. а! он је ту! Он! И смео је доћи!.... Амо! дајте ми га амо!...

Ађутант се бејаше збунио и није знао шта да