Доктор дотрчи. Кнеза застане у дубоком сну, а у великој ватри. Покуша да га пробуди, али кнез се није одзивао. На питање његово шта је било кнезу, кад је заспао, где је био пре тога, шта је радио, је ли што пио или јео? послуга је одговарала неодређено. Једни су говорили да је кнез седео у свом канабету и нешто писао и да му је ту позлило. Други су тврдили да је легао био у кревет и заспао, па је тек доцније ађутанат приметио да је кнезу зло. Најпосле трећи су уверавали да је кнез са старијим ађутантом Заром био у дворској башти у шетњи; да су ту остали до после по ноћи и да се ту кнезу и смучило.

Дозову старијег ађутанта Зара. Доктор стане њега распитивати о кнезу, али и он је давао околишне, нејасне одговоре.

Расрђен свим тим, доктор најзад подвикне: шта значи ово увијање и избегавање да се каже истина, кад је то једини пут, да се кнезу укаже брза помоћ? Доктор стави Зару одсечно питање: је ли био с кнезом ове ноћи или не? Тек тада и Заре проговори одрешитије. Признаде да је био с кнезом, али ни по што не хтеде казати, где су били, јер рече да је то кнежева тајна; кнез му је то саопштио под изречном погодбом, да никад никоме ништа не казује о тој ствари.