Црна прилика рече кнезу и Зару да овде сад понова морају метути своје образине, које су уз пут били скинули. У исти мах црна прилика извади из џепа два запечаћена писамцета и даде једно кнезу, друго Зару, с препоруком да то предаду првој стражи која их заустави. После им рече да упамте ове одговоре. Кад буду на другој стражи, стражар ће их упитати на ухо: „Која страна ноћас влада?“ Они на то да одговоре: — „Источна.“ Стражар ће питати даље „Под којим знаком?“ Они да одговоре: „Под знаком троугла с крстом.“ У осталом да чине све оно што буде чинио њин непознати вођа.

После ових упутстава ваљало се кренути. Црна прилика опет пође напред, а кнез и Заре за њом. Све што је од тога тренутка настало, кнезу је доцније изгледало некако збрисано и нејасно, као оно кад се човек сећа давнашњега сна.

На општој градској болници, која је била ту у близини, изби поноћ. Звуци јаснога звона још су одјекивали по ваздуху, кад кнез угледа више мрачних прилика, где с разних страна силазе у урвине, а за тим их нестане у мрачним, подземним ходницима.

У брзо дођоше и сами пред један такав ходник и уђоше унутра. Одмах иза првог савијутка, чкиљила је о каменом своду малена лампица, налик на лампе што се стављају на гробове и