лево долази тобџиска касарна, до које се тако рећи може довикнути — а све то уливало је Мутимиру поуздање и слободу, два осећаја који су били тако неисказано слатки после оних страхобних слика, које су кнежеву душу до мало час трзале. Тек сад кнез се опет почео повраћати и сећати куда је пошао. Али сад се већ био угасио у њему пређашњи интерес, да види тајну дружину, у којој има чак његових доглавника. С тога кнез стаде, заустави црну прилику и покуша да јој рекне како би најбоље било да се врате. Но црни вођа одби одсудно ову напомену. Он рече кнезу просто и јасно да је за повратак сад доцне, да су дружинске страже већ размештене, и пре 2 часа по поноћи нико не може изаћи жив из овога круга. А кад већ морају чекати, онда је боље да сиђу доле где ће све видети, но да дремају овде на утрини. Не пуштајући кнежеву руку, црна прилика пође брзо напред.

Ишли су-прво равницом, али на скоро окретоше низ брдо, управо пођоше прокопаном јаругом, која се доста стрмо спуштала, те их брзо сведе до огромних урвина, познатих у Звониграду под турским именом Ташмаден.

Само име јасно је казивало како су постале ове урвине. Од векова ту је вађен камен. Мало по мало, непрестаним копањем створене су огромне подземне галерије и поткопи, који се у разним