као у некој песми где су мртваци и човек с поља говорили наизменце.
Мртваци: Духнуће девет силних ветрова, Цела ће земља под њим’ дрхтати, А ми ћемо им роба предати, Да га на снажна плећа прихвате, Да га понесу, да га пренесу Преко високих девет планина, Преко широких девет равнина, И преко девет сињих пучина, У Безданију, земљу далеку, Где никад росна киша не пада, Где никад топло сунце не греје, Где има девет мрачних пећина, И крај њих девет мртвих језера, И до њих девет шума без краја, У свакој шуми девет лавова, На сваком лаву девет орлова; Около тече река пламена, Земљом управља Злодух опаки, Он на високом седи престолу, На крилу држи змаја крилата, У десној руци змијски буздован, А око леве муњу обвио, Низ снажна плећа косе спустио, Витице су му гујски сплетови, Около чела смук се савио, А у паклу је зубе надио, И сваки зуб је оштра секира, Педаљ дугачка, шаку широка; Од по аршина нокте пустио, А разглавио чељуст крваву,