заједно, управо падоше. Он је хтеде наместити да му седне на колено, но она се изви и седе крај њега на диван.

И он је био узбуђен.

— Моје јагњешце, рече јој он и хтеде је пољубити у уста. Она окрете главу и он је пољуби у потиљак. То је био дуг, сладак пољубац.

— Чудна ствар — рече млади господин!... Ти (он је већ поче тикати) ти ваљда и не знаш кад сам те ја први пут видео. То је било у Јеленику. Ти си пре тога нешто играла с неким твојим другарицама. Била си уморна, зајапурена. Баш кад си дошла код чесме и ту се напила воде из шака, ја случајно ударим одозго — био сам с неким пријатељима да гледамо младе јелене — и ту те видим.... Допала ми се одмах твоја свежина, твоја детињска веселост и безбрижност. Гледао сам те како си стала код чесме, опрала руке, умила се и испљускала по лицу па се онда брисала с твоје марамче. Oh, mon ange! — млади господин опет је пољуби. Сад је пољубац пао на образ.

Јела заусти да нешто рекне, али јој реч застаде у грлу.

— Ти си одавде из Звониград, продужи млади господин, али, како сам чуо, немаш родитеље. Имаш тетку, кажу разумна жена. Треба њу да слушаш....