Кнез узе мислити, да ли Богодан није то исто што и Богдан, т. ј. да Богдан није скраћено од Богодан или Богомдан. Но он не доврши своја размишљања. Њему се на једаред учини, да је управо под собом чуо неко шушкање, а за тим и притајено стењање. Кнез и нехотимице сав се претвори у ухо. Руке, ноге, све је мировало. Чак је престао трептати и дисати.

И заиста, он чу са свим јасно и разговетно, како испод њега у гробници неко дубоко и болно уздахну....

Мутимира прође ледена језа. Он се сав најежи и нехотице скочи с плоче. Заре га упита: шта је?

— У овом гробу нешто шушка, рече кнез, показујући прстом на гроб, на коме је мало час седео.

— Шушка? упита Заре и наже се гробу, наслањајући ухо на плочу.

Али ово нагињање није било потребно. Стојећки, читав корак удаљен од гроба, кнез Мутимир сад је јасно чуо, како се у гробу нешто трља и стење. Просто изгледа као човек, који се мучи да се окрене у тесном простору па не може, запињући о крајеве.

Како се беше нагао гробу, Заре се просто стропошта. И за њега је било јасно, да мртвац из овога гроба покушава да се окрене, или можда и да